Ustanem jutros,i razmisljam o cemu bih mogla pisati?Imam puno idelja ali ne znam koju da upotrebim i padne mi napamet,zasto ne bih pisala o svom karakteru o tome zasto nemam mnogo prijatelja i zasto su oko mene samo oni pravi prijatelji jer su lazni iscezli iz mog zivota.Odgovor je jasan-moj karakter.Da,karakter ,moj karakter je jednostavno takav da ne cutim nikome,recicu sve ali bas sve u lice i briga me za posledice,briga me da li je ta osoba moja mama,prijateljica ili neka profesorka,jednostavno me je briga necu da cutim i necu nikome da pricam iza ledja.Kada bi neko od vas video koliko njih mi se javlja u skoli i na ulici rekao bi "Pa hej ova sopeta,dosta njih je zna ima dosta prijatelja." ali ne,ja te osobe ne smatram prijateljima.Za mene je prijatelj onaj koga mogu nazvati u po noci,onaj koji ce ostati da se dopisuje sa mnom kad mi je lose,onaj koji zna prave reci da me utesi i onja koji ce me saslusati i reci mi da sma pogresila ili da sam prebrzo reagovala,onaj koji me upucuje na moje greske a ne neko ko mi govori "Tako je u pravu si sve je tako,slazem se." to nije prijatelj,prijatelj nije neko ko se uvek slaze sa tobom nego neko ko te upucuje na tvoje greske,i ko ti govori da gresis naravno kada gresis.
Za mene je prijatelj osoba sa kojom mogu da se glupiram na sred ulice,u nekom drugom gradu,selu i nekoj nepoznatoj okolini a da nece reci "jao blamiras me",ili neko sa kim se glupiram u kuci ili u nasoj okolini,neko ko se ne stidi da bude takav kad je sa mnom.Moj karakter jeste zaista cudan,ne volim da cutim nikome i necu cutati nikome ko god to bio.Ponekad to ume da bude bas gadno jer nekada kazem lose stvari mojim roditeljima ali se kasnije izvinjavam i oni me razumeju ali u neku ruku to nije toliko lose,jer znaju sta treba da isprave,zakljuvak je treba biti svoj i ne treba cutati ako te neko vredja ili ako ti nesto smeta kod nekoga i cuvajte prave prijatelje!
Sledeci post je o skoli kako ja ucim i kako se profesori ophode prema meni.Vidimo se <3
Za mene je prijatelj osoba sa kojom mogu da se glupiram na sred ulice,u nekom drugom gradu,selu i nekoj nepoznatoj okolini a da nece reci "jao blamiras me",ili neko sa kim se glupiram u kuci ili u nasoj okolini,neko ko se ne stidi da bude takav kad je sa mnom.Moj karakter jeste zaista cudan,ne volim da cutim nikome i necu cutati nikome ko god to bio.Ponekad to ume da bude bas gadno jer nekada kazem lose stvari mojim roditeljima ali se kasnije izvinjavam i oni me razumeju ali u neku ruku to nije toliko lose,jer znaju sta treba da isprave,zakljuvak je treba biti svoj i ne treba cutati ako te neko vredja ili ako ti nesto smeta kod nekoga i cuvajte prave prijatelje!
Sledeci post je o skoli kako ja ucim i kako se profesori ophode prema meni.Vidimo se <3
Нема коментара:
Постави коментар